Konverzija zemljišta

Vlada Republike Srbije usvojila je (21.januar 2010.godine) Uredbu o konverziji prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine. Tržišnu vrednost građevinskog zemljišta plaćaju samo vlasnici preduzeća koji su imovinu stekli u privatizaciji, dok će je za sve ostale građane prenos zemljišta besplatan.

Prvi put posle 1958.godine predviđena je mogućnost privatne svojine na gradskom građevinskom zemljištu. Većina građana može to pravo ostvariti bez naknade. Dovoljno je samo da na svoje ime imaju uknjižene kuće, stanove, lokale, garaže. Katastru nepokretnosti treba da podnesu zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem. Uz zahtev prilažu list nepokretnosti ili vlasnički list u kojem stoji da su vlasnici objekta (stana) i korisnici zemljišta.

Međutim, naknadu plćaju vlasnici preduzeća, koji su privatizacijom zemljišta, stečajnim ili izvršnim postupkom došli do zemljišta kupujući fabrike, a nisu nastavili proizvodnju, već žele da ih pretvore u građevinsko zemljište. Pošto je svojina nad zemljištem uslov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, vlasnici preduzeća koji žele da grade poslovna i stambena zdanja na parcelama gde su fabričke hale i proizvodna postrojenja moraju da plate konverziju.

Vlasnik preduzeća mora da plati tržišnu vrednost zemljišta umanjenu za ukupnu cenu kapitala isplaćenu u postupku privatizacije. To znači da će Agencija za privatizaciju i Uprava prihoda proceniti koliko je prilikom kupovine preduzeća plaćeno za zemljište i razlika će se plaćati u vidu konverzije.

U poslednje vreme mnogo firmi na atraktivnim lokacijama je privatizovano samo zbog prava korišćenja zemljišta. Oni sada imaju priliku da pošteno plate zemljište ukoliko se dokaže da su ga za mnogo manje novca platili u procesu privatizacije. Postoje slučajevi da je prilikom privatizacije plaćena potpuna tržišna vrednost građevinskog zemljišta, pa ukoliko se to dokaže, ti vlasnici preduzeća neće ništa platiti prilikom konverzije.

Naknadu za konverziju, odnosno tržišnu vrednost određivaće Poreska uprava. Uredbom koja je usvojena u Republičkom parlamentu precizirani su kriterijumi kojima će se voditi Poreska uprava. Neki od njih su: srednja prometna vrednost zemljišta u sličnoj ili istoj urbanističkoj zoni, namena zemljišta, urbanistički parametri, pogodnost lokacije, stepen komunalne opremljenosti i drugi.

Procena je da od ukupno 21 milion katastarskih parcela u Srbiji, trećinu čini gradsko građevinsko zemljište, zbog čega se očekuje da će u narednom periodu katastar preplaviti nekoliko miliona zahteva građana.